Ovde je samo tekst a pun sadrzaj ce se pojaviti uskoro na sajtu i bice upotpunjen engleskim prevodom kao i fotografijama i ilustracijama u boji letelica. Tema do sada neobradjivana.
Ikarus Blenhejm B.4 u Finskom vazduholpovstvu
Kraljevina Jugoslavija je kasnih tridesetih nabavila za svoje potrebe britanski dvomotorni bombarder Bristol Blenhejm a vrlo brzo je usvojila i proizvodnju istog. Snabdevanje materijalom je bilo veoma teÅ¡ko zbog situacije u Evropi tako da su vrÅ¡ena ispitivanja sa raznom opremom i motorima. Izmedju ostalog je proba vrÅ¡ena i sa Gnom Ron 14K i postojala je zamisao da se ti motori koriste za buduću seriju tog aviona dok bi Do17K trebao da ima najverovatnije liniske motore. Jedna od najznačajnijih novina je uvođenje dugonose verzije Blenhejma u službu. Prototip je poleteo u leto 1940 godine. Taj prvi primerak u stvari predstavlja prerađenu verziju serijskog aviona Ikarus Blenhejm Mk. I za koji je izrađen prednji deo trupa prema standardima i dokumentaciji za Blenhejm M. IV britanske proizvodnje nova kabina je izrađena u Ikarusu sredstvima Narodne Odbrane V.K. Br. 1228 od 30. jula 1940. Jedini primerak je operativno služio u 11. grupi za izviđanje. Ugovor sa Å¡tabom vazduhoplovstva Vojske Pov. V. Nab. Br. 33 je potpisan 25. marta 1941. godine u iznosu od 89,322.410 dinara za izradu 20 letelica Ikarus B-4. Ali ni jedan primerak iz te serije nikad nije isporučen vazduhoplovstvu već je serija u radu zaplenjena od strane Nemaca i oni su ih ponudili svojim saveznicima.
Inženjer major finskog vazduhoplovstva Vuolasvirta je 10. oktobra 1941. iz Berlina poslao telegramom izveÅ¡taj o delovima za Blenhejme Mk.IV u Beogradu, kao i o seriji o 24 nezavrÅ¡ena Harikena. Sklopovi za Mk.IV su bili Ikarusove proizvodnje, ali je bilo i neÅ¡to britanskog materijala kao Å¡to su motori Merkjuri VIII. Ugovor o prodaji je načinjen između Finske i Viner NojÅ¡tader Flugcojgverke (Wiener Neustadter Flugzeugwerke), koji je po nalogu RLM imao glavni nadzor nad Ikarusom.
Datum kupovine Ikarus Blenhejma je 15. oktobar 1941., kada je finski vojni ataše u Berlinu dao nalog za kupovinu. Deo prevoda izveštaja majora Vuolasvirte od 10. oktobra 1941. glasi:
„Izveštaj o delovima za Blenhejme i Harikene u Beogradu:
većina delova Mk.I i Mk.IV su izrađena u Ikarusu po Bristolfovoj dozvoli. Neka oprema je uvezena iz Britanije: stajni trap i motori Merkjuri VIII. U fabrici Ikarus se nalaze tri cela Blenhejma, koji su prodati Rumuniji. Takođe, i Hrvatska će dobiti neÅ¡to materijala.
Fabrika Ikarus je pod upravom Viner Nojštadter i proizvodi sklopove za V-N fabriku za sklapanje u Austriji (tipovi nepoznati).
Sklopovi Blenhejma su uskladiÅ¡teni u jednom hangaru za sklapanje, uključujući i jedan zapakovani Merkjuri VIII. Ja sam proverio kvalitet radova za koje sam utvrdio da su odlično izvedeni. Sva zakivanja su po propisima, a varenje čeličnih delova dobro. MaÅ¡inski delovi su u dobrom stanju i dobro urađeni. Nemci tvrde da su svi radnici veÅ¡ti, a materijal dobar. Neki od radnika su se Å¡kolovali u Bristolu u Engleskoj.
V-N nije imala službeno odobrenje od RLM za prodaju, osim za Hrvatsku i Rumuniju. Međutim, gospodin Frohman tvrdi da ne bi trebalo biti teÅ¡koća da isti pristigne za nekoliko dana. Svi sklopovi su rezervisani za Finsku.
Ja sam negodovao zbog cena, jer V-N koristi Rumunsko i Hrvatsko zanimanje da bi povećali pritisak. Izneo sam da mi kupujemo Å¡ta nam je potrebno i da dodatni delovi mogu biti predmet ponude samo u celini. U svakom slučaju sporazum će biti u redu i prodaja će biti preko klirinÅ¡kog obračuna (1RM=20dinara). Prevoz će se obaviti železnicom.“
Međutim, prevoz je predstavljao teÅ¡koću, jer je bilo teÅ¡ko dobiti dozvolu od nemačke železnice. Nabavka drveta i radne snage za pakovanje je takođe bilo teÅ¡ko naći.
Sklopovi za petnaest aviona su prevezeni do luke na Baltiku, najverovatnije Å ćećin, a odatle su brodom prevezeni u Finsku. Državna fabrika aviona u Tampereu je uradila seriju od deset Mk.IV koristeći te sklopove. Prvi Ikarus Blenhejm Mk.IV (BL-196) je imao probni let 15. maja 1944. Pet preostalih Mk.IV nije zavrÅ¡eno, već su ih koristili kao delove.
Blenhejmi, brojevi BL-196 do BL-200 su služili u PleLv 42, a BL-201 do BL-205 u PleLv 48. U toku ratne službe su otpisani BL-198 i BL-202. Prilično i sa velikim uspehom su bili koriÅ¡teni za dejstva protiv sovjetskih trupa. Krajem 1944. koriÅ¡teni su u “Laponskom ratu†u toku proterivanja Nemaca iz Finske. U to vreme je raspuÅ¡tena PleLv 48, a letelice su predate PleLv 42, koja je postala PleLv 41 i bila opremljena sa 15 Blenhejma na aerodromu Kemi. Finski Blenhejmi su zadnji bombarderski zadatak izvrÅ¡ili 2. januara 1945., kada su bombardovali nemački garnizon na putu za Kilpisjarvi.
Zadnji let finskog Ikarus Blenhejma je izveden 16. marta 1959., a izveo ga je BL-199. On je imao ukupan nalet od 707 sati i 5 minuta. Najveći nalet je imao BL-197, sa ukupno 1 137 sati i 10 minuta, a zadnji let je imao 6. oktobra 1958. Jedan Ikarus Blenhejm je sačuvan u Finskoj. To je BL-200 i osim njega, sačuvana je odlična tehnička dokumentacija, kao i crteži sa Ikarus žigom. Prema finskim navodima naÅ¡i Blenhejmi Mk.IV se ni po čemu ne razlikuju od onih britanske proizvodnje.
